PLES SA ĐAVOLOM - ODLOMAK III

Sutradan sam sedela kod Đoleta na terasi. Istoj onoj terasi gde smo uvek sedeli, pili kafu i posmatrali fontanu u njegovom dvorištu i njegovog psa Maksa, kako veselo trči i igra se. Nakon sat vremena sedenja, ljubili smo se bez prestanka. Bili smo prepušteni jedno drugom. Nakon toga smo zaspali, čvrsto zagrljeni kao pre. Spavala sam čvrsto. Kada sam otvorila oči, skinuh njegovu ruku koju je stavio preko mog stomaka. Uspravih se da se razbudim. On je i dalje spavao. U tom jednom sasvim običnom trenutku, iznenada shvatih da ne osećam više ništa prema njemu. Shvatih, to je to. Shvatih da je nadvladala praznina. Shvatih da mi više ne znači. Shvatih da je kraj, i da ga sada posmatram dok spava kao starog dobrog poznanika, ili bolje rečeno, potpunog stranca. Strastvena iskra se istrošila, i sada je ostala samo praznina. Nisam mogla da verujem. Gde je iščezla sva ona strast? Ah, strast. Strast je zajebana stvar. Kada se ugasi, ne ostaje više ništa. Ostaju samo dva stranca koja se pitaju šta traže jedno pored drugoga. Strast je obmana. Strast je varljiva i prolazna, a ljubav je istinita i večna. Nisam više osećala ništa. Ni vatru, ni strast, ni potrebu da ga viđam. Bio je prošlost. U tom trenutku se probudio. Zagrlio me je. Muškarac oseti kada žena odlazi. I tada postaje manji od makovog zrna. Svaki muškarac podsvesno zna, da žena odlazi samo jednom.

“Budna si.” Rekao je maznije nego ikada čini mi se.

“Da, malopre sam se probudila..”

“Čekaj, doneću ti kafu.” Kada je doneo dve kafe i cigarete, poljubio me je nežno u usta. Gledala sam ga onako kako samo stranac može da se gleda.

“Znaš Klaudija, nedavno sam počeo da menjam svoj život. Batalio sam sve što ti je smetalo. Batalio sam dilovanje. Sve one ribe koje sam izmenjao, ništa mi nisu značile. Nisam mogao da razumem šta tražim u svima njima. A onda sam shvatio, tražim tebe. Uvek tražim tebe…” Govorio je u naletu reči. Njegove reči su mi isprekidano odzvanjale u glavi. Nisam ga slušala u potpunosti.

“Za sve si bila u pravu. Sada sam okrenuo novi list. Sada želim da se posvetim našoj priči, da počnemo da živimo zajedno, i ko zna šta još?” Govorio je i dalje mazno, grleći me bez prestanka. Gušile su me njegove reči. Gušila me je toplina koja odjednom izvire iz njega. Pitala sam se, Bože zašto mi ih dovodiš onda kada ih više ne želim?

“Đole, ne osećam više ništa prema tebi..” Rekoh tiho, onako više za sebe.

***

Nas dvoje smo znali da polupamo pola toga po stanu kada se posvađamo. U drugom trenutku, kada bi se strasti stišale, satima bi ležali jedno pored drugog zagrljeni. U momentima kada bi stalno kuckao poruke, i kada bih samo na sekundu pomislila da možda ima neku drugu, prezrela bih ga. Kažnjavala bih ga ćutanjem dok ne bi vidno poludeo. Tada bih se smilovala i progovorila sa njim. U momentima kada bih se nasmejala nekom drugom tipu u klubu, Đole bi me pogledao ubilački. Naš odnos jeste bio destruktivan, prvenstveno zbog sitnice koja nas je povezivala od samog starta, a to je nemilosrdna količina strasti koja nas je prožimala i ujedno gutala.