PLES SA ĐAVOLOM – ODLOMAK II

Tokom dejstva opijata, plešeš sa đavolom misleći da se nalaziš u rajskom vrtu. No, nisi ni svestan da je to jezivi pakao u koji duša tone. Tada izdaješ Boga u sebi, tada gubiš duševnu čistinu. Svi ti momenti grčenja tela tokom dejstva narkotika, raznose svu čednost koju posedujemo. Osećaj na opijatima nema nikakve veze sa osećajem raja. To je jezivi pakao i rajska iluzija koju je đavo smislio da nas nasamari. Postajala sam svesna svega u trenutku. Suze su se slivale jedna za drugom. Užasno teške pokajničke suze, oslobađale su svaki delić duševne prljavštine koja me je zarobila. Moje unutrašnje biće vrištalo je pokajanje iz sebe. Sela sam na patos. Ronila sam suze. Užasno teške suze. Plakala sam za svojim greškama. Suze su oslobađale svaki deo moje duše. Bio je to neverovatan momenat. Nakon suza je došao spokoj. Mir i spokoj. Spokoj kakav nikada nisam osetila.

I gle, žena u gradu, koja beše grešnica, doznavši da je Isus za trpezom u kući farisejevoj, donese miris u sudu od alavastra.

I stavši sastrag kod njegovih nogu plakaše, i stade kvasiti noge njegove suzama, i kosom glave svoje otiraše, i cjelivaše noge njegove, i mazaše mirisom.

A kad vide farisej koji ga je pozvao, reče u sebi: Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se žena dotiče, jer je grešnica.

Odgovarajući Isus mu reče: Simone, imam ti nešto kazati,

A on reče: Učitelju, kaži.

Isus reče: Dvojica bijahu dužni jednome povjeriocu, jedan bijaše dužan pet stotina dinara, a drugi pedeset.

A kad oni ne imadoše da mu vrate, pokloni obojici. Kaži, koji će ga od njih dvojice većma ljubiti?

A Simon odgovarajući reče: Mislim onaj kome više pokloni.

A on mu reče: Pravo si sudio.

I okrenuvši se ženi, reče Simonu: Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću tvoju, ni vode mi na noge nisi dao, a ona mi suzama obli noge, i kosom glave svoje otrije.

Cjeliva mi nisi dao, a ona mi ne prestade cjelivati noge.

Uljem nisi pomazao glavu moju, a ona mirisom pomaza mi noge.

Zato ti kažem: Opraštaju joj se grijesi mnogi, jer je veliku ljubav imala, a kome se malo oprašta, malu ljubav ima.

A njoj reče: Opraštaju ti se grijesi.

I stadoše u sebi oni što sjedahu sa njim za trpezom: Ko je ovaj što i grijehe oprašta?

A ženi reče: Vjera tvoja pomože ti. Idi s mirom.

Jevanđelje po Luki: 7, 37-50