PEČAT IZ STRASTI - ODLOMAK II

Konačno sam bila spremna malim ali sigurnim koracima da se upustim u svoj novi život. Paralelno sa oporavkom, trudila sam se da njemu budem dobra žena. Trudila sam se da mu nadoknadim svoje propuste i greške. Ne bih obraćala pažnju na njegovo preterano ispitivanje, ekstremno proveravanje telefona dok se tuširam, niti

ljutnju kada se vratim iz grada. Navikla sam na njegovu ljubomoru i posesivnost.

***

Navikla sam i na činjenicu da noćima dok spavam, vodi prepiske sa drugim devojkama. Znala sam da pokušava da izleči svoj ego. Ignorisala sam sve što mi nije odgovaralo, ubeđujući sebe, da tako treba. On je meni oprostio prevaru, i ja sam njemu rešila da opraštam sve druge stvari. Kada bi se vratio kasnije nego što bi trebalo sa treninga, glumila bih dobru i flegmatičnu ženu koja ga je čekala sa njegovim omiljenim jelom. Nakon toga bismo vodili ljubav. Čini mi se da je namerno oduživao, i kada je video da me boli i da više nisam u stanju, nastavio bi. Ponavljao bi šapatom kako je lud za mnom i kako ne može da živi bez mene. Nisam nikome želela da pričam o našem odnosu, čak ni Ivoni. No, uhvatila sam sebe nekoliko puta, kako ispijam ksalol pre spavanja. Ponekad bih uzela ksalol i nakon vođenja ljubavi sa njim. Uveravala sam sebe da je takav jer mi se sveti zbog Vlade. Trpela sam. Trpela sam sve. Bila sam okrenuta pisanju, i to me je na neki način izvlačilo. Ostavljala bih mu telefon da proverava poruke i pozive svako veče pre spavanja.

“Ovo radim da bih bio siguran da me nećeš opet namagarčiti. Nemaš blage veze kako si me ubila sa onim. Znaš Klaudija?” Govorio mi je jednu noć dok je listao moj imenik. Klimala sam glavom. Usavršila sam poslušno klimanje glavom.

“Rekla sam ti da je to bila greška, koja se neće ponoviti..”

“Jel me voliš?” Rekao je privukavši me sebi.

“Da, volim te.” Rekoh i zagrlih ga. Svlačio mi je bokserice i grubo prolazio prstima svuda. Zatvorila sam oči i gutala suze koje su pretile da će zaposednuti moju dušu. Kako bih potisnula osećaj nezadovoljstva, popila sam polovinu ksalola. I zbilja, nezadovoljstvo je nestalo. Pojavila se neka lažna smirenost i otupelost.

***

“Jel si ljuta možda?” Pisalo je. Nisam odgovorila. Sutra ću. Moram da budem pre svega prema sebi tolerantnija, pa tek onda prema drugima. Nisam mogla u nekim momentima ni sebe da shvatim. Ignorišem li ga da bih ga kaznila jer je izabrao večeras društvo umesto mene, ili ga ignorišem jer se zapravo bojim pravog odnosa ili prepuštanja? A možda je prošlost od mene napravila sve ovo? Možda...Ujutru me je probudila još jedna poruka od njega. Pitao je zbog čega ne odgovaram. Nakon što sam se istuširala, skuvala kafu i sela za lap top, odgovorila sam mu i napisala da sam slobodna večeras. Pozvao me je.

“Šta radiš?” Upitao je.

“Malopre sam se probudila, ti?”

“Pre sat vremena, jurcao za obavezama. Naljutila si se zbog onog sinoć? Da sam znao da ćeš moći, odložio bih.”

“Ne, sve je okej, nego sam se zanela u pisanju i zaboravila da odgovorim.” Slagah kao iz topa.

“Hoću da imamo otvoren odnos, kaži mi ako ti nešto zasmeta slobodno.”

“U redu, takođe.” Odgovorih distancirano.

“Dođi kad hoćeš večeras..”

“Važi, javiću ti kad krenem.”

Uveče sam se dugo sređivala. Negde oko 22h, izašla sam iz stana i krenula kod njega. Sa vrata je odmah počeo da me ljubi i da mi govori kako sam mu nedostajala. I on je meni, ali mu ja to naravno nisam rekla, niti ću. Večerali smo i legli da gledamo film. Mazio me je po kosi celo vreme. Počeo je snažno da me privlači iznutra. Osetih suptilnu strast koja se provlači između nas dvoje u tom trenutku. Strast koja plete neku tananu ali dovoljnu čvrstu nit oko naših duša. Suptilna strast sa mešavinom nežnosti, koja mi je tako nedostajala. Ta neka hemija koja prevrne i nebo i zemlju, i istopi čitavu galaksiju. Što smo se više zbližavali, više me je privlačio. U toku filma je počeo da me ljubi po vratu, zatim po grudima. Nakon toga sam svukla haljinu. Gledao me je sa strašću i nežnošću istovremeno. Ljubio me je svuda po telu. Svukao je majicu. Polako smo se stopili u jedno. Osećala sam kako mi se svaka ćelija iznutra topi. Osećala sam neverovatnu strast i toplinu. Ljubio me je i išao polako, zatim sve brže i brže. Gubila sam se i ponovo osećala snagu muškosti u sebi. Nakon dužeg vremena, ponovo sam se osećala kao žena. Ležali smo zagrljeni.

“Nalazim se na nekoj granici da potpuno odlepim za tobom..” Rekao je tiho.

“To je dobro..” Rekoh kroz osmeh.